-
San’at. San’atshunoslik
-
Davlat va huquq. Huquqiy fanlar
-
-
-
Poligrafiya. Reprografiya. Fotokinotexnika
-
-
Ўзбек фольклоршунослиги масалалари
Ўзбек фольклорининг билимдони, халқ достонларининг улкан тадқиқотчиси Ўзбекистон Республикаси ФА академиги Тўра Мирзаев таваллудининг 80 йиллигига бағишланган мақолалар тўплами. Китоб олимнинг ҳаёти, илмий-ижодий фаолияти ва фольклоршуносликнинг долзарб муаммоларига доир мақолалардан ташкил топган бўлиб, фольклоршунослар, илмий жамоатчилик ва кенг китобхон оммасига мўлжалланган.
-
Миллий истиқлол ғоясини ўкитиш методикаси
Ушбу кулланма олий таълимнинг 5141500- «Миллий истикдол гояси, хукук ва маънавият асослари» бакалавр таьлим йуналиши буйича укитувчилар тайёрловчи булим ёки факультет талабалари учун мулжалланган булиб, ундан педагогик коллежлари, укитувчилари ва умумий урта таьлим мактабларининг Миллий истиклол гояси укитувчилари кам фойдаланишлари мумкин. Кулланма умумий урта таьлим мактаблари Миллий истикдол гоясидан давлат стандарта ва дастури кажмида билимлар беради. Кулланмада умумий урта таьлим мактаблари Миллий истиклол гояси дарсларини ноанъанавий усулларда укитиш машгулотлари курсатилган. Кулланмадаги мавзулар одцийдан мураккабга тамойилида тузилган булиб, тахминийдйр. Хар бир укитувчи ўз фаолиятидага шароитдан келиб чиккан колда уларнинг сонини купайтириши, машгулотлар мазмунини кенгайтириш мумкин.
-
Аудитор фикри
Муаллифнинг профессионал каръераси мамлакат молия сектори соҳасида ҳам олиб борди. Молия вазирлигида Ўзбекистонда Молиявий ҳисоботнинг халқаро стандартларини (МҲХС) қабул қилиш ва жорий этиш бўйича лойиҳаларга раҳбарлик қилган. Бу тажриба унга Ўзбекистонда ривожланаётган бухгалтерия ҳисоби ва солиқ тизими тақдим этаётган муаммолар ва имкониятларни чуқур англаб етиш имконини берди.
-
-
-
Состав,физические свойства и вопросы петрогенезиса новейших вулканических образований Армении
В работе излагается комплексная характеристика со став а (петрографии, петрохимии, геохимии) и физических свойств (магнитных, плотностных, упругих,тепловых) новейших вулканических пород Армении. Количественная информация о со став е и петрографических особенностях вулканических горных пород получена с помощью методов математической статистики на ЭВМ.
-
Расчет фондов экономического стимулирования по эксперементу.
И в принятом в девятой пятилетке порядке образования фондов экономического стимулирования нормативы отчислений в фонды поощрения недостаточно экономически обоснованы ,в результате чего по отдельным дорогам, отделениям дорог.
-
ANTIGELMINT TA`SIRLI DORI VOSITALARINI BIOLOGIK OB’EKT VA BIOLOGIK SUYUQLIKLARDAN AJRATIB OLISH VA XROMATOGRAFIK USULLARDA TAHLIL QILISH
50 g maydalangan biologik ob’ekt (jigar) ni 250 ml hajmli kolbaga solib, ustiga ob’ektni qoplaguncha 0,1 M xlorid kislota eritmasidan solinadi va shisha tayoqcha bilan aralashtiriladi va uy haroratida bir soatga vaqti-vaqti bilan chayqatib turgan holatda qoldiriladi. Ko‘rsatilgan vaqtdan so‘ng uni filtr orqali suzilib, biologik ob’ektning qattiq qismi ikkinchi marotaba bir soat davomida 0,1 M xlorid kislota eritmasi bilan bo‘ktiriladi. Xlorid kislotali eritmalar birlashtirilib, 10 daqiqa 3000 ayl/daq tezlikda sentrifugalanadi.
-
TRANSPORT GEOGRAFIYASI
Ushbu uslubiy qo'llanma "Transport geografiyasi faninining nazariy va amaliy masalalariga oid bilimlar berishga mo'ljallangan. Unda transportning tarmoqlar tarkibi va hududiy xususiyatlari, transport toʻri va tizimining shakllanishi joylanish va rivojlanish jihatlari yoritilgan. Jahon va O'zbekiston transportining rivojlanish va o'zaro aloqadorlik masalalariga e'tibor qaratilgan.
-
JAHON GEOGRAFIYASI II-qism
Jahon ijtimoiy-iqtisodiy geografiyasi fani ijtimoiy geografik fan sifatida aholi va xo'jalikni umuman butun dunyoda, ayrim hududlar, mamlakatlarda rivojlanish va joylashish qonuniyatlarini tadqiq etadi. Ayniqsa, uning hududlar va mamlakatlarga bag'ishlangan qismida xalqaro munosabatlar, insoniyat va jamiyat bilan tabiatning o'zaro aloqalari, muammolari atroflicha yoritiladi. Mazkur masalalarning mohiyati mamlakatlarning poytaxtlariga oid ma'lumotlarning mazmunida ham o'z ifodasini topadi.
-
-
Kompyuter grafikasi II-Qism
Zamonaviy kampyuter texnologiyasida kompyuter grafikasi bilan ishlab eng ommabop yo'nalishlardan biri bo'lib bormoqda.
-
Texnik mexanika fanidan kurs ishlari (mashina detallari bo`limi) : uslubiy qo`llanma
Uslubiy qo'Uanmada texnik mexanika fanidan kurs ishlarifmashina detallarilari bo'limi) da kurs ishlari mashg'ulotlari ishlanmalari jamlangan.
-
ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИК ҲАЙВОНЛАРИНИ УРЧИТИШ
Услубий қўлланмада қишлоқ хўжалик ҳайвонларини тана қисмлари, экстерьери, экстерьернинг асосий камчилик ва нуқсонлари, тана тузилишининг индекслари, ҳайвонларнинг конституцияси, ўсиш ва ривожланишни ўрганиш, сигирларни сут маҳсулдорлигини ўрганиш ва баҳолаш, ҳайвонларни гўшт маҳсулдорлигини ҳисобга олиш ва баҳолаш, чўчқаларнинг серпўштлик хусусиятини аниқлаш ва баҳолаш, паррандаларнинг тухум, қўйларнинг жун маҳсулдорлигини, отларнинг иш қобилиятини баҳолаш, ҳайвонларни насл-насаб шажарасини тузиш, келиб чиқишига қараб баҳолаш, наслли эркак ҳайвонларни болаларини сифатига караб баҳолаш, соғин сигирларни, наслдор буқалар ва бузокларни бонитировка қилиш, чорва молларини танлаш, ирсият коэффицентини, селекция самарадорлигини аниқлаш, ҳайвонларни насл- насаб шажарасига қараб жуфтлаш шакллари билан танишиш, инбридинг коэффицентини, Гомозиготалиликнинг ошиш коэффицентини аниқлаш, чорва молларини урчитиш усуллари, завод линиясини ва оиласини схемасини тузиш ва тахлил қилиш, пода генеологиясини тузиш, чорва молларини чатиштириш ва дурагайлаш усуллари, ҳар хил чатиштириш ва дурагайлашда ҳайвонларнл қон даражасини аниқлаш каби мавзулар ёритилган.
-
Конструкцион материаллар технологияси курсидан лаборатория ишлари
Мазкур методик қўлланма техника олий ўқув юртларинннг кундузги, кечки ва сиртқи бўлимларида машннасозлик ихтисослигида ўқиётган талабаларга мўлжалланган бўлиб, «Конструкцион материаллар технологияси» фанидан ўттиз битта лаборатория ишини ўз ичига олади. Ҳар бир лаборатория ишидан мақсад, қиска назарий маълумот, ишни бажаришда фойдаланиладиган асбоб-жнҳозлар, лаборатория ишини ўтказиш тартиби, шунингдек, бажарилган ишларни ўқитувчига топширишда сўраладиган асосий саволлар келтирилган.
-